Web Analytics Made Easy -
StatCounter

Sleep apnea

Jednom prilikom smo se moj drug Panta i ja raspravljali ko je gori slučaj. Pita on mene jesam li zaspao dok sam imao goste u kući, a na moj odgovor da se to desilo dva puta, i da stvar bude gora, dok smo Ceca i ja ugošćavali iste ljude, priznao je poraz.

Pošto sam pre dve i po godine prespavao noć u ordinaciji u Zemunu sa prikačenom dijagnostičkom aparaturom, dijagnostikovan mi je veoma težak oblik opstruktivne sleep apneae. Koliko težak? Doktorka mi je rekla da bih bio najgori njen slučaj da sam došao na testiranje šest meseci ranije, ovako sam osvojio tek "bronasto kolajno". Kada je o brojkama reč, to izgleda ovako:

  • AHI indeks 77,4/h
  • Prosečno trajanje apnoičnih epizoda: 31 sekund
  • Najduža apnoična epizoda: 55,7 sekundi
  •  Prosečna saturacija kiseonika u krvi: 81,3%
  • Najniža saturacija kiseonika u krvi: 54%
  • 76,2% vremena je saturacija kiseonika u krvi bila niža od 90%
  • 42,2% vremena je saturacija kiseonika u krvi bila niža od 80%
  •  10,9% vremena je saturacija kiseonika u krvi bila niža od 70%
  • Ukupan broj događaja desaturacije je 468 puta, prosečno 70,5 na sat
  • Prosečan puls 76,8 otkucaja u minutu, najniže 52 otkucaja u minutu, najviše 221 otkucaj u minutu

U praksi to znači da je barem u tri godine, ako ne i duže, do početka terapije moj dan izgledao ovako: otprilike sat, sat i po posle buđenja i popijena dva Nespressa glava počinje da kljuca i mogu nekontrolisano da zaspim ako sedim na trosedu; tokom dana konstantan osećaj umora i neispavanosti; kada sednem ispred TV-a ili uzmem nešto da čitam posle ručka u 90% slučajeva se završavalo da zaspim sedeći, a ako sam slučajno pružio noge i niko me ne dira mogao sam da "odspavam" i par sati - bilo je slučajeva da nema nikog kod kuće da me prodrma i da se probudim i posle osam uveče, onda legnem oko ponoći na spavanje, pa ujutru opet ovaj ciklus. Ukratko, hronično neispavan.

Problem sa sleep apneom je da to nije spavanje, već agonija. Sleep apnea je, naime, bolest koja se manifestuje tako što bolesnik prestane da diše u snu i može biti opstruktivna (moj, a i najčešći, slučaj kada se protok vazduha zatvori opuštanjem mišića), centralna (mozak ne šalje ispravne signale mišićima koji kontrolišu disanje) ili kompleksna (kombinacija opstruktivne i centralne). Da bi ponovo prodisao, bolesnik se probudi. I tako prosečno 70 puta na sat u mom slučaju, čega se bolesnik ne seća, jedino čega se ja sećam, a to je ujedno i jedan od simptoma, je da sam tri do četiri puta tokom noći ustajao da idem u toalet da uriniram. To objašnjavam time da kad se probudiš noću i tražiš razlog, odmah pomisliš da ti se ide u toalet jer ne vidiš šta bi drugo moglo da te probudi. U mojim godinama posumnjaš i na prostatu, srećom pokazalo se da to nije slučaj.


Dijagnoza


Prvi nagoveštaj da imam neki problem se dogodio sigurno pre deset, možda i više, godina: supruga me vrlo snažno prodrmala u krevetu tokom noći sa uspaničenim pitanjem jesam li u redu: ispostavilo se da je probudilo to što ne hrčem, prošlo je desetak sekundi dok je shvatila da ne dišem, a onda je brojala još dvadesetak sekundi pre nego što me probudila. Kada sam jednom pomenuo doktorki da sigurno bolujem bar sedam godina jer je toliko prošlo od opisanog buđenja (sada sam već skoro tri godine na terapiji), ona je odgovorila da je moj problem počeo sigurno petnaestak godina ranije.

I onda je od te noći kada me supruga probudila iz godine u godinu bilo sve gore, srećom nikada nisam zaspao za volanom, a par puta sam se prilično mučio. Jednom sam bio u društvu u kojem je bio suprug moje doktorke, i kada sam tokom tog druženja zahrkao u stolici, pomenuo mi je da bi trebalo da dođem kod nje. Nisam odmah otišao, onda mi je jednom rekao da pogledam sutradan jutarnji program jedne televizije, gostovala je doktorka, a kada je krenula da ređa simptome to je ličilo na period u detinjstvu kada smo razmenjivali sličice, dok jedan lista štos sličica, ti odgovaraš: "I'am, ne'am, i'am, ...". Za svaki od simptoma koje je pomenula sam rekao "I'am", tako da sam posle nekog vremena zakazao i otišao na kontrolu koja je kao rezultat dala gore izlistane podatke.


Terapija


Terapija je skupa, ali efikasna, često kažem "kamo sreće da se svaki zdravstveni problem može efikasno rešiti sa 1200 evra i za par dana navikavanja". Ne pomaže operacija, ako se dobro sećam rečeno mi je da bi operacija eventualno i u najboljem slučaju pomogla nekih 5%, a ni skidanje kilograma ne pomaže (navodno je srpski rekorder po dijagnostičkim rezultatima mršav čovek).

Terapija se svodi na kupovinu CPAP mašine i spavanje sa maskom na licu do kraja života. Princip je jednostavan, mašina "gura" vazduh pod pritiskom u nos i tako sprečava da se disajni putevi zatvore. Meni je trebalo nekih sedam dana da se naviknem da spavam sa maskom na licu.


Koja mašina je za mene?


Zavisi od karakteristika i zaista ne znam mnogo o tome jer sam se odlučio za onu koju mi je preporučila doktorka i za koju postoji uvoznik za Srbiju. Reč je o Phillips DreamStation i ona je, sa DreamWear maskom, koštala oko 140.000 dinara u vreme kada sam je kupovao, platio sam je na šest rata, tako mi je odgovaralo, a nudili su mi i na 12 ili 18. Moj srednjoškolski drug Mile koji je poslednjih dvadesetak godina proveo u pečalbi u Kuvajtu je pre dve godine kupio mašinu sa AliExpressa za menje od 400 evra, ali mi nisu poznate njene karakteristike. Na redovne troškove treba dodati zamenu maske na, zamenu filtera, različite su preporuke u kom periodu, s obzirom da se period može produžiti redovnim pranjem i dezinfekcijom.

Ne znam da li sve mašine tako rade, ili je ova karakteristika razlog zašto DreamStation spada među skuplje, kada stavite masku i uključite mašinu primetićete da mašina prati ritam disanja. Vazduh se ne gura stalno, već samo kada udišete, mašina prepozna da ste započeli udisaj i onda dodatno "pomaže" guranjem vazduha, a ako zaustavite disanje, i aparat prepozna da niste udahnuli ni posle pet/šest sekundi, takođe kreće da gura vazduh. Rezultati se snimaju na SD karticu na kojoj se nalaze i podešavanja mašine: jedno od podešavanja je period "slabijeg duvanja" - može se podesiti period po uključivanju aparata tokom kojeg će vazduh slabije duvati, dajući vremena da pacijent zaspi i da se pun pritisak duvanja ostvari tek posle ovog perioda. Sva podešavanja će vam napraviti u firmi od koje kupujete mašinu na osnovu rezultata i preporuka vašeg lekara.

Prvih nekoliko dana sam svakog jutra pošto se probudim fotografisao displej na mašini i slao doktorki, a onda sam otkrio aplikaciju DreamMapper koja Bluetoothom pokupi sve podatke sa mašine, pa sam slao screenshotove sa telefona.

Kako mi je sada?


Danas se osećam isto kao i posle prve noći provedene sa maskom na licu, često taj osećaj upoređujem sa osećajem kada recimo sedam dana ležete kasno, ustajete rano, radite preko celog dana, a onda dođe dan kada možete da spavate duže pa "odvalite" spavanje do podne. Tako ćete se osećati prvog dana. Ukratko, problem nestaje u potpunosti. Hrkao sam nenormalno jako, pričali su mi ljudi da sam se čuo na drugom kraju hodnika jednog hotela u Salcburgu. Sada ne hrčem, a što bi moja doktorka rekla, nisam ni hrkao već sam se svaku noć borio za vazduh i život. Iz njene prakse saznajem da su ljudi korigivali krvni pritisak, neki čak i sredili telesnu težinu (to se, nažalost, nije desilo u mom slučaju), seksualnu funkciju ...  Nadam se da su to dovoljni razlozi da odete na kontrolu ako prepoznate da imate neki od simptoma, što bi rekao suprug moje doktorke na moju konstataciju da sam na kontrolu došao u "pet do dvanaest": "Ti si došao u dvanaest i pet". Ne dozvolite da bude kasno, pogotovo što je rešenje lako i efikasno.